Hold back the river

Kažu da ljudi dođu u taj neki momenat, kad sve žele da rade, da ih svuda ima i da budu što bolji, a oni ne mrdaju. Niti se trude, niti pomažu nekome, a zamaraju se više od drugih, od onih što zapravo drže sudbinu u svojim rukama. I oni, tako umorni, lutaju negde na pola puta između stvarnosti i nekih njihovih snova, ne znajući šta će ih strefiti, ne umejući da se snađu sa onim što im se dešava.

Nije pogrešno da se čovek nađe tu, ljudi se troše, baš kao što se troše i kočnice na biciklu, možda ne navedoh najbolji primer, ali jeste tako. Pa što ne bismo i mi imali pravo na malu pauzu, da se odmorimo i dopunimo. Samo treba da pazimo da nas ta pauza ne savlada pa da preuzme stvari pod svoje ruke.

Ja stadoh sa mojim aktivnostima, zapelo negde, ni na bolje a ni na gore. Ovako je još i najteže kad ne znaš na kojoj si strani. Zato se trzam i vraćam stvari u svoje ruke. Krećem sa zapostavljenim stvarima, pa tako i od onoga što mi najviše prija, a to su ove fotografije. Napravljene, pa relativno skoro, zamalo zaboravljenje u toj mojoj velikoj pauzi, no vreme je da ih oživim.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s