Možda neke druge snove

Probudili su me jutros moji snovi, bili su uplakani. Pitali su me: “Zašto nas ostavljaš? Gladni smo i žedni.”

Pogledam ih tako sve jedni do druge, tako male i jedva žive. Ali drže se nekako, i dalje dišu. I dalje se bore. Ali ne znamo koliko ćemo moći još tako.

“Stroite se”-kažem im. “Ima vremena za vas, samo treba da vas sanjam ponovo i bićete dobro.”

Odgovoriše mi: “Samo treba da nas živiš i biće ti dobro.” 

-Jovišić Jelena 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s